Срби у Мађарској треба да буду пример осталим земљама у дијаспори тиме што су сачували свој језик, а самим тим и свој идентитет – вели Тамара Ћирић, шефица Канцеларије за дијаспору и Србе у региону са седиштем у Нишу. Делегација из Ниша је крајем прошле године посетила Српски културни центар поводом прославе проглашења 1700 година Миланког едикта.

Како видите стање Срба у Мађарској?

Ви треба да будете пример осталим земљама српске дијаспоре. Оно што је мене фасцинирало, да сте и после толико година сачували српски језик. Једино путем језика можемо да очувамо идентитет, зато сматрам да сте ви у великој предности  што имате српске вртиће, основне школе и гимназију, као и факултете где се предаје српски језик. Оно на чему би се,по мом мишљењу, требало више форсирати је контакт са матицом и ваше укључење  у разне активности везане за Србију.

Којим циљем је прошле године отворена Канцеларија за сарадњу са дијаспором у Нишу?

Под предлогом Канцеларије за дијаспору и Србе у региону из Београда, први локални уред у Србији отворен је у Нишу. Веома је важно да упознамо суграђане са значајем дијаспоре и региона и да истовремено урадимо нека истраживања, мере о појединој информисаности грађана о нашим људима ван Србије. Треба да се види какав је њихов однос у расејању  и да на основу тога усмеримо рад наше канцеларије као и да  детаљно информишемо и институције у Србији о региону, односно дијаспори. На овај начин би и њих  укључили у наш рад и помогли у одређеним сегментима стварајући дијаспори што веће олакшице. Сарађујемо и са факултетима, тако да студенти могу да долазе код нас на праксу да што пре упознају наш рад. Иначе у канцеларији је јако много младих, који су пуни елана, амбициозни и мотивисани да раде.

Како канцеларија помаже Србима у расељању, региону и дијаспори?

Све је више оних, који због економских ситуација одлазе из Србије, а до сад није се саставила ни једна база података, тако да не знамо једноставно ко и где одлази. Нама је потребна стратешка политика на односу дијаспору са локала. Иначе канцеларија задовољава више сегмента: бави се сарадњом на нивоу образовања и спорта, а што се тиче културе, канцеларија има став да то треба да буде прва ствар с којом се успоставља контакт са дијаспором. Најбољи  начин доћи до дијаспоре је путем културе, а једна од главних задатака наше канцеларије да размишља и у том правцу како да помогне у сређивању питања као што су добијање држављанства, извод из  матичних књига и друго.

Када  је почело исељивање Нишлија? Колико њих је напустило град у последњим деценијама?

Према најновијим подацима, процењује се да у дијаспори и региону живи четири милиона грађана Србије, али то су све не званични подаци.  Шта се тиче Ниша, неке статистике кажу да око 8 хиљада њих  живи данас ван граница Србије, али на жалост ни ови подаци нису званични. Мислим да би управо један од наших задатака био и прикупљање и сређивање базе података о овим бројкама.